naziva u nołnjama (ječerma, fermen, dšemadan, koparan, bołča, fes, zubun, itd., itd.). Posle austrijske okupacije u većoj meri prodiru i nemački nazivi, zajedno ...
naziva u nołnjama (ječerma, fermen, dšemadan, koparan, bołča, fes, zubun, itd., itd.). Posle austrijske okupacije u većoj meri prodiru i nemački nazivi, zajedno ...
Na teritoriji Bosne i Hercegovine nailazimo na veliki broj različitih nołnji kod svih etničkih grupa: i kod Srba, i kod Hrvata i kod Muslimana. Svaka oblast ima svoju.
ko mi bude“; „Mala moja, kad te povedemo, ... se sudbina qudska izmijeni. ... 29. 13 Tekst je uglavnom preuzet iz 1. izdawa kwige ... BIRTIJA ‡ kafana, gostiona.
трећој књизи Узелац нам излаже мање познат добровољачки покрет у Србији у време Првог ... дивизија до Српског добровољачког корпуса (Добруџа).
Нови пећки патријарх Пајсије (1614—1648) имао је тежак задатак да цркви, политички компромитованој пред Турцима, поврати њихово повјерење.
24 velj 2010 ... Otiskujući se u analizu narodne nošnje iz našeg (još uvijek) najčešćeg ... etmologijski rječnik (Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskog jezi-.
morska barijera i državna međa, sjeverna granica promatranog područja je ujedno i ... sinovi a na morima koja optaču krajeve tog svijeta iz oceana prijetila morska čudovišta, u ... Na povan za dat, saki perši k meni spat, draga duša moja!".
zlatovez. U ovisnosti od mogućnosti, želja i kreativnosti izrađivale su se anterije sa više ili manje veza, ali nisu bivale bez njega. Vez se nalazi na cijeloj anteriji i ...
Izolirana diferencijacijska tumačenja prošlosti hrvatske narodne nošnje polazište su za utvrđivanje ... Biograd [Beograd]: Štamparija Kraljevine Srbije. Kasfir ...
ISTINSKI preokret za život Srba u Zagrebu predstavljao je Patent o toleranciji ... pravoslavna crkvena opština, čiji su članovi Srbi i Grci zajedničkim snagama.
Jutarnji prdež, RapidSerbia 2013. Page 4. Page 5. Page 6. Page 7. Page 8. Page 9. Page 10. Page 11. Page 12. Page 13. Page 14. Page 15. Page 16. Page 17 ...
Манастир Крка. 178. 9. Манастир Крупа. 181. 10. Краљ Стеван Твртко. 183. 11. Манастир Драговић. 186. 12. Православље у грчким далм. колонијама.
Велсу и Ирској. ЗАШТО ЈЕ АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ НАЗВАО СРБЕ СЛАВНИМ. У роду Срба и данас живе предања о Александру Великом. Од сурове ...
порекло од исте лозе. У прошлом вијеку турци су поклали пред самом црквом осамнаест калуђера; црква је саграђена од камена у којој служе мирски ...
Томића зову Јевтулићи, а у Савковићима једна лоза се зове Крџалићи. ... Смјештена је у Конвикт Кола српских сестара у Радићевој улици (касније ... Миљић, Марко Симеунчевић, Триво Ђуричић, Славко Мајсторовић, Јово ...
"Katena Mundi" (Matica Srba i iseljenika Srbije i "Ibarske novosti" iz Kraljeva, priređivač Predrag Dragić Kijuk, 1992):. Slovenska imena, veli austrijski konzul ...
Гојко Николиш. САВА МРКАЉ. Повијест о једном страдалнику. Page 2. Page 3. Гојко Николиш. САВА МРКАЉ. Повијест о једном страдалнику.
Александар СТОЈАНОВИЋ. Институт за новију историју Србије. РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ О ПРЕНОСУ МОШТИЈУ. СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА АПРИЛА 1942.
републике Србије што је помогло издавање ове књиге. ИЗДАТА ДЕЛА: ИСТОРИЈА СРБА, I том. Издање пишчево,. Ница, 1975. ИСТОРИЈА СРБА, II том.
По мишљењу Филипа Гаврића, доброг познаваоца историје Словена и словечества ... Милојевић из Београда и Сима Лукин Лазић из Загреба, али и британски ... забрањена је ћирилица, Србима су одузета сва културна добра, ...
и сваки корак Доситејев, верујући у дело које ни после два столећа не ... 7 Карта је преузета из Доситеј Обрадовић, Дела, Драганић – Библиотека.
Здраве Мирчета. ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК. Здраве Мирчета. КРАЈИШКИ црвен бан / (приредио) Милорад С. Курайца; (цртежи Милић од Мачве до Крајине.
чкали и српски манастир Драговић а 1498. опустошили су Книн и његову околину,. Обровац, Скрадин и друга места. Срби су им свуда пружали отпор а ...
Ови Срби су имали своје културне, привредне и политичке уста- нове. Били су ... српска националка акција која је поимала Србе све три ВЈере. КацЈе ишчезла та ... вићу, Вуку Стефановићу Караџићу. Змају Јовану Јовановићу, ... свом сјајном полемичком спису „Дон Михо на бранику" у коме води борбу са ...
prozi i stihu – jovan Dučić, u pjesništvu je poznat kao poeta ... sam Starčević, Srbe pekli na ražnju u njihovom selu Perušiću (rodnom mestu hrvatskog bana dr ...
или испаша, чија су имена настала по презименима досељеника из ... донесене из старог краја као што је крсна слава. ... 57-71; Јово Бајић, Крсна.
Епископ Никодим Милаш –Свети Василије Острошки, Разјашњење једнога питања. 3 онај манастир уздржали у послушности римској столици. Писмо ...
коме правопису за какав му драго језик, а може ли се. Српски правопис држати коријена, видјећемо још и доље. Светић дијели разлике својега ...
viđeni svijet organizovao u pjesmu, jer taj utisak ostavlja svaka pjesma bez obzira na to da li zalazi u prošlost ("Pretprazničko veče") ili je stanje prezentnosti ...
и чекао подуље, па и то бјеше један узрок, што је ова. Књига овако закаснила. Тумарао сам и тражио друге српске штампарије, ван Загреба, и свуда сам ...
показао, да на угарску помоћ против Турака српска деспотовина није могла више рачунати. У то избише несугласице и у деспотској nopo- дици те ...
СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА. } .. а там. СПИРИДОНА ГОПЧЕВИКА. ПІЧНИ. СА 70 оРиъИНА.3. сликА (12 TAB1A, 2 ДУп.1E сликЕ, 36 СликА У ТЕКСТУ) ...
Мехмед-паша Соколовић је, слажу се и турски и европски историчари, поживео довољно да остави неизбрисив траг у историји Османске царевине.
Ішто је често у народу пуцао глас, да је тај и тај „побјегао у жајдуке“. Ово ми је причао Лазо назад неколико година (1886) па је овако питање ...
Црквене књиге рођених, вјенчаних и умрлих редовно су почеле да се ... Херцеговини народ наш има своја презимена којим се породице позивају од ...
en NOŠNJA U DONJEM BIRČUT. Predeo oko varoši Vlasenice naziva se Birač. Birač se graniči sa nekoliko predela: sa jugozapada Planinom (područje od ...
Ова веб локација користи колачиће како би осигурала најбоље искуство на нашој веб локацији.