4br a − = 4 brb - Matematiranje
ZADACI: 1. U kružnici poluprečnika r upisan je pravougaonik maksimalne površine. ... to zaključujemo da je traženi pravougaonik ustvari kvadrat čija je stranica.
4br a − = 4 brb - Matematiranje - Сродни документи
1 −= i - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/III%20godina/7.Kompleksni%20brojevi%20i%20polinomi/Kompleksni%20brojevi-formulice.pdf= je nenegativan broj. 2. 2 b a z. . = Dva kompleksna broja iyxz1. 1. 1 = i iy x z. 2. 2. 2. . = su jednaka ako je. 2. 1 xx. = i. 2. 1 y y = www.matematiranje.in.rs ...
∫ ∫ ∫ - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/university/6.%20Integrals/9.Integrals-tasks%20%20%20_VIII%20%20part_RECURRENT%20FORMULA.pdfx u e dx dv. I. x e dx nx e v a. e x n x e e nx. e x a a a a. e x n. I a a. So. e x n. I. I a a. -. -. -. -. -. = = = = = = ∙. = ∙. -. = -. ∙. = - ∙. ∙. = - ∙. ∫. ∫. ∫. How now use this ...
a . b . - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/6.nizovi/Nizovi%20-%20formulice.pdf... (interpolirati) k brojeva tako da zajedno sa. a i b čine geometrijski niz, onda količnik q tog niza tražimo po formuli : 1. . = k a b q www.matematiranje.in.rs.
1 y x = - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/Visa%20matematika/6.Integrali/Nesvojstveni%20integrali-zadaci.pdf. ∫. ∫. ∫. ∫. ∫. 0. 2. 2. 2. 0. 2. Sad imamo : 1. 1. 1. 1. 1. 1. 2 2 dx dx dx x x x π π π π. ∞. ∞. −∞. −∞. = . = = . . . ∫. ∫. ∫ www.matematiranje.in.rs ...
6 VP aa - Matematiranje
http://matematiranje.in.rs/Mala%20matura%202013/III-pdf/III.3.4.pdf3. PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PRIZMA a a a a a a a a a a. H. H. H. H mreža. 2. 3 je površina osnove(baze). 4. 3 je površina omotača a. B. M. aH. = = 2. 2. 2.
∫ ∫ ∫ ∫ - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/university/6.%20Integrals/17.Curvilinear%20integral.pdfi) If f (x, y, z) is defined and constant function in each point of section the smooth curve c: x=x(t) y=y(t) where is. 2. 1 ttt. ≤≤ , and ds- differential arch of curve.
1 1 1 )( t t tf = - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/I%20godina/1.%20Logika%20i%20skupovi/5.Funkcionalne%20jednacine,%20inverzna%20funkcija%20i%20kompozicija%20funkcija.pdfx = t - 1. Vratimo se u početnu jednačinu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim što smo izrazili f ( t ) = (t – 1). 2. – 3 (t – 1 ) 2 f ( t ) = t. 2. - 2t 1 – 3t 3 ...
4br a − = 4 brb - Matematiranje
http://www.matematiranje.in.rs/IV%20godina/2.izvod%20funkcije/5.IZVODI%20ZADACI%20III%20deo.pdfZADACI: 1. U kružnici poluprečnika r upisan je pravougaonik maksimalne površine. ... to zaključujemo da je traženi pravougaonik ustvari kvadrat čija je stranica.
∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ - Matematiranje
http://www.matematiranje.in.rs/IV%20godina/5.integrali/6.INTEGRALI%20ZADACI%20-%20V%20deo%20%28%20METODA%20OSTROGRADSKI%20i%20%20INTEGRALI%20SA%20KVADRATNIM%20TRINOMOM%29.pdfa x. a x. a x dx dx. x a x a. a x. a x. a x x dx. x a x a. C a. a x λ. −. = ⋅. − ⋅. −. −. −. = ⋅. − . ⋅. −. −. −. = ⋅. − . ⋅. . −. ∫. ∫. ∫. ∫. ∫ www.matematiranje.in.rs.
Aritmetički niz - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/6.nizovi/2.Aritmeticki%20niz.pdfAko trebamo sabrati prvih n-članova niza,tu važi formula: [. ] 1. 2. ( 1). 2 n n. S a n d. = − ili. 2. ) ( 1 n n aan. S. . = Za svaki aritmetički niz još važi ( aritmetička ...
planimetrija - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/1.planimetrija%20i%20poliedri/2.Mnogougao.pdfPLANIMETRIJA. Mnogouglovi. Za pravilne mnogouglove sa n stranica važi: - On ima n osa simetrije. - Ako je broj stranica paran on je ujedno centralno ...
SLIČNOST - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/Prijemni_2014_formulice/12.%20SLICNOST-%20formulice.pdf2. Primena sličnosti na pravougli trougao. Nacrtajmo jedan pravougli trougao sa standardnim obeležavanjima: a,b su katete c je hipotenuza c h je hipotenuzina ...
Kružnica - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/5.Analiticka%20geometrija/2.KRUZNICA.pdfKružnica (kružna linija) je skup tačaka u ravni sa osobinom da su sve tačke tog skupa na jednakom rastojanju (r) od jedne stalne tačke (C, centar) te ravni.
PRIZMA - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/Prijemni_2014_formulice/13.%20PRIZMA-formulice.pdfomotač se sastoji od bočnih strana , naravno trostrana prizma u omotaču ima 3 takve strane, četvorostrana 4 itd. Bočne strane su pravougaonici, a površina ...
Lopta - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/III%20godina/2.Obrtna%20tela/6.LOPTA-obnavljanje.pdfLopta nastaje obrtanjem kruga oko bilo kog njegovog prečnika. Presek lopte i bilo ... Znači da je zapremina lopte 12 puta manja od zapremine valjka! To jest: 12.
Prizme - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/1.planimetrija%20i%20poliedri/5.PRIZMA.pdfPRAVA PRAVILNA TROSTRANA PRIZMA. 2. 3 je površina osnove(baze). 4. 3 je površina omotača a. B. M. aH. = = 2. 2. 2. 3. 2. 3. 4. 3. 3. 2. P. B M a. P. aH a. P.
Vektori - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/4.vektori/Vektori-%20formulice.pdf3) Smer vektora c se odredjuje pravilom desnog triedra(desnog zavrtnja) ... rešavamo ili razvijanjem po nekoj vrsti (koloni) ili pomoću Sarusovog pravila.
Kombinatorika - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/IV%20godina/6.kombinatorika/2.KOMBINATORIKA%20-%20zadaci%20i%20malo%20teorije.pdf1) Permutacije od n elemenata : P(n)= n != n(n-1)(n-2)…3 2 1 još važi po definiciji. : 0!=1. 2) Varijacije k-te klase od n elemenata V n k =n(n-1)(n-2)…(n-k 1).
PIRAMIDE - Matematiranje
https://www.matematiranje.in.rs/Prijemni_2014_formulice/14.%20PIRAMIDE-formulice.pdfima 3 takve strane, četvorostrana - 4 itd. - ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična piramida, to nam govori da su osnovna ivica i bočna ivica jednake , to.
Valjak - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/2.Obrtna%20tela/3.VALJAK.pdfPočetne formule za površinu i zapreminu valjka iste su kao i formule za P i V prizme: 2 ... Omotač je pravougaonik čije su stranice visina H i obim kruga. 2. O rπ.
Determinante - Matematiranje
http://matematiranje.in.rs/III%20godina/3.determinante%20i%20sistemi%20jednacina/1.DETERMINANTE.pdfDeterminanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta. 2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje uloge.
www.matematiranje.com LOGARITMI ( )
https://tozadragovic.files.wordpress.com/2012/02/logaritmi.pdfAko je baza (osnova) a=10 takvi se logaritmi nazivaju DEKADNI i označavaju se. 10 log log x x. = (Znači kad nema da piše osnova, podrazumeva se da je 10).
Trougao - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/1.planimetrija%20i%20poliedri/3.trougao.pdfOrtocentar se nalazi u preseku visina trougla ha,hb,hc. ( Visina ... 1) jednakostranični ... 4) Dužina luka izmedju dva susedna temena jednakostraničnog trougla ...
Nizovi - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/6.nizovi/NIZOVI-TEORIJSKE%20NAPOMENE.pdfa konvergentan i da konvergira ka a . Zapisujemo lim n n a a. →∞. = Ako takav broj a ne postoji, onda kažemo da niz ( )n a nije konvergentan , to jest da je ...
Parabola - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/5.Analiticka%20geometrija/5.PARABOLA.pdfSlično kao kod kružnice , elipse i hiperbole da bi odredili meñusobni položaj prave i parabole, rešavamo sistem jednačina: y kx n. = i 2. 2 y px. = - Ako sistem ...
Krug - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/2.Obrtna%20tela/1.KRUG-obnavljanje.pdfPeriferijski ugao nad prečnikom je prav: . 2r. O r . r l α β β α 2. = E sad može i zadaci sa prijemnih iz ranijih godina: Nad istim lukom, centralni ugao( ) je dva puta ...
Mnogougao - Matematiranje
http://www.matematiranje.in.rs/III%20godina/1.planimetrija%20i%20poliedri/1.MNOGOUGAO-obnavljanje.pdfAko je dužina stranice a onda je obim mnogougla O=na. - Površina se računa po formuli. 2 ah. nP. = , gde je h visina karakterističnog trougla. - Centralni ugao je.
Kupa - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/2.Obrtna%20tela/4.KUPA-obnavljanje%20%28zadaci%29.pdfKUPA. Kupa je oblo feometrijsko telo čija je osnova krug, a omotač je deo obrtne konusne površi sa vrhom u tački. S. r. H s. S. Osa kupe je prava koja prolazi ...
Hiperbola - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/5.Analiticka%20geometrija/4.HIPERBOLA.pdfHIPERBOLA. Hiperbola je skup tačaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje tačke od dveju datih tačaka stalan broj. x y a. -a. F(-c,0). F(c,0). 1. 2 b.
stepenovanje - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/II%20godina/1.%20Stepenovanje%20i%20korenovanje/1.STEPENOVANJE.pdfSTEPENOVANJE. Proizvod ... n n puta. a a. a a. -. ∙ ∙ ∙ = naziva se n -tim stepenom broja. Ako je Ra. ∈ ,. 0. ≠ a i neka je Nn. ∈. Po definiciji je: 1). 1. 0 = a.
korenovanje - Matematiranje
http://matematiranje.in.rs/II%20godina/1.%20Stepenovanje%20i%20korenovanje/2.KORENOVANJE.pdfKORENOVANJE. Neka je a realan i n prirodan broj. Svako rešenje jednačine a xn = “po x'' (ako postoji) naziva se n -ti koren broja a u oznaci n a x =.
Geometrijski niz - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/6.nizovi/3.Geometrijski%20niz.pdf4) Tri broja, čiji je zbir 26, obrazuju geometrijski niz. Ako se im brojevima doda redom. 1,6 i 3, dobijaju se tri broja koja obrazuju aritmetički niz. Odrediti te ...
Analitička - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/III%20godina/5.Analiticka%20geometrija/Analiticka%20-%20formule.pdfPovršina trougla preko koordinata temena. Neka su. 1. 1. ( , ). Ax y ,. 2. 2. ( , ). B x y i. 3. 3. ( , ). C x y temena datog trougla ABC odreñena pomoću naznačenih ...
Kvadratna nejednačina - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/II%20godina/2.%20Kvadratna%20jednacina%20i%20kvadratna%20funkcija/6.%20KVADRATNA%20NEJEDNACINA.pdfKVADRATNA NEJEDNAČINA. ZNAK KVADRATNOG TRINOMA. Kvadratne nejednačine su oblika: 0. 0. 0. 0. 2. 2. 2. 2. ≤ . < . ≥ . > cbx ax cbx ax cbx ax.
Tablica limesa - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/Visa%20matematika/2.Matrice%20i%20determinante/Tablica%20limesa-%20upotreba%20u%20zadacima.pdfSledeći limes koji objašnjavamo je (u kombinaciji sa već naučenim trikovima):. 0. 0 ln(1 ) ln(1. ( )) lim. 1 lim. 1. ( ) x x x. f x x. f x. →. →. . . = →. = Primer 4.
Skupovi - zadaci - Matematiranje
https://matematiranje.in.rs/I%20godina/1.%20Logika%20i%20skupovi/3.%20SKUPOVI-zadaci.pdfSKUPOVI-ZADACI. Već smo rekli da se skupovi najčešće predstavljaju Venovim dijagramom. ... Primer 3. Koristeći skupovne operacije zapisati šta je osenčeno: ...